Виктор Орбан поново окупља најстарији европски бенд. Тврдокорни фанови називају ову давно распуштену групу „K.u.K.”, али је познатија као Хабзбуршка монархија. Од сијасет наслова који су се бавили махинацијама мађарског лидера последњих дана, о Орбановим играма моћи највише открива саопштење од 30. јуна из Беча, поводом формирања „Патриота за Европу”, ултра-десничарске политичке групе унутар Европског парламента.
Стојећи у центру Беча, поред десничарско-популистичких сабораца из Аустрије и Чешке, тријумфални Орбан најавио је свој нови клуб (који обухвата срж некадашњих хабзбуршких поседа: Аустрију, Бохемију и Мађарску), не остављајући простора сумњи у то ко ће ту бити главни. „Ми стварамо политичку формацију која ће, по мом мишљењу, узлетети као ракета и врло брзо постати највећа група европске деснице”, рекао је Орбан. „Небо је граница”.
Орбан као узор
Име групе је уџбенички пример антифразе, тј. опозита датом значењу, као када дива називате „маленим”. „Патриоте” могу значити много тога, али „за Европу” никако не иде уз њих. (Аутор очигледно поистовећује послушност ка неизабраним бриселским бирократама са љубављу према Европи; прим. НС) Да занемаримо то, Орбаново разметање није било сасвим испразно.
У понедељак се француско „Национално окупљање” прикључило Патриотама – као и италијанска „Лига” – придружујући се растућој листи истакнутих десничарских странака које се протежу од Шпаније до Холандије. Иако ће Французи имати највећу делегацију међу „Патриотама” – са свега 30 посланика – Орбан и његови хабзбуршки савезници могли би на крају да дођу на доминантну позицију у овој групи уколико успеју да увуку популистичке странке из Словеније и Словачке, што делује извесно.
Имајући у виду да је управо тај тип национализма који проповедају „Патриоте” довео до распада Хабзбуршке монархије 1918. године, њихово све дубље савезништво долази као изненађење. До сада је вероватно једино што је уједињавало политичаре који стоје иза „Патриота” било узајамно неповерење.
Аустријска „Слободарска странка”, на пример, провела је деценије тражећи репарације од Чеха за Аустријанце који су протерани из некадашње Чехословачке након Другог светског рата. Успут, једно од неколицине питања поводом кога су Чеси, Словаци, Мађари и Словенци могли да се договоре било је то колико су охоли Аустријанци били. Зашто онда одједном удружују снаге? Једно речју: због Орбана.
Иако и даље има много неповерења испод површине, популисти региона умеју да препознају победничку формулу када је угледају. Шта год мислили о лукавом мађарском лидеру и његовој шатл дипломатији током протекле недеље – у којој је обишао Кијев, Москву, Пекинг, па чак и Мар-а-Лаго (мисли се на резиденцију Доналда Трампа на Флориди; прим. прев.) – нема сумње да удара изнад своје категорије. У десничарским круговима широм Централне Европе, Орбан се доживљава као узор.
Неочекивани партнери
Након што је чуо за Орбаново путовање у Москву у петак, словачки популистички премијер Роберт Фицо – који је недавно преживео покушај атентата – био је пун речи хвале, чак je показао и дубоке стрепње да ће га важни догађаји мимоићи. „Желим да честитам премијеру Мађарске и искажем своје дивљење поводом његове одлуке да, без икаквог оклевања, посети и Кијев и Москву”, рекао је Фицо, чија партија „Смер” разматра придруживање „Патриотама”. „Да ми је здравље то допустило, радо бих му се придружио”.
Орбан и Фицо су неочекивани партнери. Дуготрајне тензије између њихових земаља поводом 800 година мађарске доминације над Словацима – која се окончала 1918. године – стварају компликоване односе. Њих двојица такође и потичу са различитих страна политичког спектра. Док је Орбан био дисидент који се противио совјетској контроли, па стога наступа са деснице, Фицо је бивши комуниста који је постао социјал-демократа након пада Берлинског зида. Њихова све већа блискост снажно илуструје привлачност Орбанових „Патриота” у Централној и Источној Европи.
Поред растућих фрустрације поводом онога што сматрају чврстом руком Брисела, „Патриоте” деле далеко благонаклоније гледиште према руском председнику Владимиру Путину и његовом рату против Украјине. Уз изузетак Аустрије, десничарске странке које су се удружиле у „Патриоте” за сада потичу из земаља НАТО чланица. Упркос томе, већина не крије своје поштовање према руском лидеру, које варира од тихог дивљења до отвореног обожавања.
„Путин не може да изгуби”, рекао је Орбан у интервјуу у недељу за медије Аксел Шпрингера („Политико” је у власништву Аксел Шпрингера; прим. аут.). „Идеја да се Русија може поразити веома је тешка за разумевање”.
Упркос неповерењу према ЕУ и ентузијазму према Русији, Орбанову хабзбуршку коалицију уједињује и заједнички отпор према миграцијама из муслиманског света, што „Патриоте” третирају као цивилизацијску борбу. „Верујемо у Европу која је одлучна да одбрани своје границе, заустави илегалне миграције и сачува културни идентитет, следећи вољу огромне већине грађана Европе”, написала је ова група у свом оснивачком манифесту.
Паневропска платформа за Орбана
Како су филијале „Патриота” већ на власти у Мађарској и воде на анкетама у Чешкој и Аустрији поводом септембарских избора у обе државе, Орбаново савезништво ускоро би могло да постане политички колос, како унутар региона тако и широм ЕУ. То би му пружило паневропску платформу којој тежи од како је његова странка „Фидес” – у настојању да избегне избацивање – напустила европску Народну партију десног центра, иначе највећу групу у Европском парламенту.
Уколико ствари крену Орбановим током, праве последице „Патриота” осетиће се и ближе кући. Након што је била млађи партнер Аустрији током готово читавих шест и више векова постојања Хабзбуршке монархије, Мађарска би тек сада могла да постане главни играч.
Уколико то буде потребно, Орбан чак има и праве Хабзбурге које може да убаци у овај микс: Георга Хабзбурга-Лотрингена, мађарског изасланика у Француској, који је унук последњег аустријског цара Карла Првог, као и Едуарда Хабзбурга-Лотрингена, чукун-чукунунука аустријског цара из 19. века, Франца Јозефа Првог.
Едуард је тренутно емисар Будимпеште пред Светом столицом. „Уколико икада будемо потребни, ту смо”, рекао је Едуард недавно новинарима. То је само половично била шала.
IZVOR :politiko, standard.rs