Милано – Ако изузмемо историјску перспективу и опште информације, све наше прогнозе могу да падну у воду у случају да Џозеф Бајден, иако је то апсолутно демантовао рекавши да намерава да остане у Белој кући до 20. јануара, у једном тренутку промени став и одлучи да поднесе оставку. У том случају, наравно, радикално би се променио сценарио – Камала Харис одмах би била председница, али и кандидаткиња која као актуелни председник излази на изборе. Тако бисмо гледали други филм с другом причом.
Званичник обавештајне службе: Непријатељи Америке се прилагођавају…
Петнаестим амандманом из 1870. године „црни амерички мушкарци” добијају право гласа. Деветнаестим амандманом, који је ступио на снагу 1920. године, тачно педесет година касније, дато је исто право свим женама на федералном нивоу. А тек 2016. године, а сви се тога сећају, нешто мање од једног века након давања права женама да гласају, једна дама осваја номинацију и бива званично именована од једне од две водеће партије америчке политике, Демократске странке, и коначно се кандидује за Белу кућу.
Реч је о Хилари Клинтон, која спектакуларно губи, упркос томе што је у земљи победила гласовима грађана. Управо зато што се кандидовала с презименом свог супруга, бившег станара Беле куће, пажљивијим увидом долазимо до закључка да то у извесној мери умањује обим подухвата који је намеравала да оствари.
Без обзира на било шта друго, чињеница да је Камала Харис остала у конкуренцији и да иде под својим презименом, а не презименом свог супруга, требало би то од почетка позитивно оценити. Политички пут Камале Харис на неки начин је чудан. Иако не без критике и без сукоба, ипак је богат успесима и признањима све до врхунца каријере. Наиме, била је окружни тужилац Сан Франциска, а затим генерални тужилац Калифорније пре него што је изабрана за сенатора ове државе. Међутим, чини се да њен углед нагло опада након доласка у Вашингтон, тачније од тренутка кад се изјаснила да ће се кандидовати за демократску номинацију на изборима 2020. Када је почетна значајна подршка испарила и када су се економски доприноси завршили, Харисова је била приморана да се повуче већ у децембру 2019.
Бајден објавио предлог реформи Врховног суда због губитка поверења у…
Важила је за аутсајдера због тога што се у дебатама кандидата није уздржавала од критика на рачун будућег номинованог председника, Џозефа Бајдена, а након тога му се поново вешто приближила. На крају је изабрана за кандидата, не због њених политичких способности, већ зато што је била погодна особа, као одређена демократска улазница. Наиме, било је корисно њено постављање за потпредседницу као Американке азијског порекла (не афроамеричког, како се то стално говори), поред једног белог католика и представника естаблишмента друге вере и унутрашње политичке позиције.
Као 49. потпредседница и прва жена на тој позицији, Харисова је стартовала изразито лоше и због тога што јој је председник у руке, као врућ кромпир, дао најтежи задатак од свих, а то је нерешиво, назовимо га, мексичко питање миграције.
Враћена у сенку и лоше третирана чак и од стране медија који су увек подржавали странку, Харисова поново излази на сцену практично од Бајденовог неуспеха у Атланти у телевизијском обрачуну с Доналдом Трампом 27. јуна, да би од 21. јула, кад је стари председник одустао од поновне кандидатуре, брзо добила подршку свих великих играча. Она нема још шездесет година, а то у америчкој политичкој ситуацији подразумева релативно младог кандидата. Осваја сцену у неколико речи и сија јаком сопственом светлошћу, спремна да се супротстави Трампу тврдећи, наравно, да може да га победи.
Да ли ће у овим условима Харисова моћи да постане прва председница одупирући се нападима свих врста који су већ у току и који ће бити још снажнији? Тешко је рећи, иако су овде неки одговори можда већ дати. Пре свега, биће потребно да с партнером, односно потпредседником који буде изабран уз њу, чини геополитички ефикасан дуо, идеолошко позициониран на месту, комплементаран на прави начин и то практично дијаметрално различит од интелигентно формираног који су чинили она и Бајден, што подразумева да мора бити у тандему с мушким белим потпредседником.
Биће неопходно да поново буде оснажена адекватним предлозима и да онда вешто ухвати кормило над таласом који се заснива пре свега на одбрани и проширењу грађанских права и који је данас носи, надајући се, зашто да не, грешкама противника и можда потцењивању с њихове стране.
Мердокове новине пристале на истрагу о мејловима
Њен циљ је да освоји гласове не само традиционалних демократа, већ и екстремних, као и знатног броја независних гласача који намеравају да изађу на изборе, што показује и чињеница да су уписани на изборне листе. Важно је показати, у апсолутно тешкој међународној ситуацији у којој свет живи и жели да Сједињене Државе буду протагонисти, да имају чврсте принципе и неопходне захтеве који показују стварне жеље земље. Све то, и још бескрајно много тога.
Али пре свега, као што је Наполеон знао да су му потребни генерали које богови воле, биће од суштинског значаја не само да има среће, већ и да је већина тако посматра.
IZVOR:politika.rs
