Izvesna pobeda Donalda Trampa u Pensilvaniji sa 95 odsto prebrojanih glasova u toj državi, osigurava njegov ponovni izbor za predsednika, što predstavlja najupečatljiviji politički povratak u američkoj istoriji.
Republikanski kandidat se suočavao sa zloupotrebama pravosudnog sistema, veoma sumnjivim istragama o „inostranom uticaju“ i dva pokušaja atentata. Mnogi iz medija glavnog toka su ga otpisali kao neuspešnog političara, ali Tramp se vratio u kampanju i, kao srećni ratnik, trijumfovao na izborima petog novembra.
On se, takođe, suočio sa slabim protivnikom koji je bio opterećen percepcijom građana o lošim ekonomskim rezultatima i nepopularnim inostranim ratovima. Kamala Haris, prvi predsednički kandidat generacijama unazad koji je izabran od strane partijskog establišmenta, a ne na stranačkim izborima, imala je teškoća da objasni zašto bi kao predsednica radila bolje nego što je radila kao potpredsednica u odlazećoj administraciji Džoa Bajdena.
Ono što je Trampa poguralo u unutrašnjoj republikanskoj trci tokom primarnih (stranačkih) izbora 2016. godine bilo je njegovo odbacivanje „večnih ratova“ i prezir prema istim. Posle sedam biliona potrošenih dolara i miliona razorenih života, američki glasači su odbacili „čvrst zid“ spoljnopolitičkog establišmenta i glasali su za mir. Jedini ozbiljan protivnik s kojim se Tramp susreo 2016. godine bio je drugi antiratni kandidat, senator Ted Kruz, koji je takođe ponovo izabran petog novembra.
Inflacija „pogurala“ Trampa
Rat u Ukrajini nema „težinu“ koju su imali ratovi u Iraku i Avganistanu, prosto zbog toga što američke snage nisu direktno uključene. Tramp je ponovo „osvojio glasove“ na spoljnopolitikoj agendi obećavajući da će doneti mir čim preuzme funkciju.
Što se tiče unutrašnjih pitanja, Amerikanci osećaju posledice najgore inflacije od 1970-ih, a po nekim merilima čak najgore od perioda Građanskog rata. Administracija Džoa Bajdena povećala je saveznu potrošnju na rekordne nivoe, stvarajući tako deficit koji je dostigao skoro sedam odsto BDP-a, što je ekspanzija bez presedana u mirovnom periodu.
Uzimajući u obzir vrednost novca, inflacija je dostigla vrhunac od 18 odsto, ali je i dalje visoka, tačnije na oko osam odsto. Harisova je posedovala ovaj rezultat i nije sebi učinila uslugu izbegavajući direktna pitanja medija o tome.
Takođe, američki „kulturni revolucionari“ sa levice su otišli predaleko podržavanjem radikalne promene u definiciji roda. Amerikanci su generalno tolerantni i ogromnom većinom su podržali istopolne brakove. Međutim, hormonska terapija za decu pre puberteta, koja smatraju da su rođena sa pogrešnim polom, kao i transrodni sportisti koji se takmiče u ženskoj konkurenciji, izazvali su gnev velikih delova javnosti. Amerikanci se protive transrodnim sportistima u ženskim sportovima u odnosu tri prema jedan.
U svojoj kampanji Tramp je vešto manevrisao između različitih grupa u biračkom telu. Na primer, on je, generalno, viđen kao snažniji podržavalac Izraela nego Harisova, ali je, uprkos tome, dobio podršku gradonačelnika Hamtramka, u državi Mičigen, jedinog američkog grada sa većinom arapsko-američkog stanovništva.
Hamtramk je, inače, izazvao veliki skandal 2023. godine odlukom da isključi LGBT simbole sa lokalnih institucija. Kulturno konzervativni muslimani, reklo bi se, više brinu o liberalnom školskom sistemu koji truje njihovu decu nego o spoljnoj politici.
Otpor elitizmu
Treba reći i da se elitizam vrhuške Demokratske stranke pokazao veoma toksičnim za kampanju Kamale Haris, kao što je bio slučaj i sa kampanjom Hilari Klinton 2016. godine. Izjava predsednika Bajdena, data nedelju dana pre izbora, da su glasači Donalda Trampa „đubre“ – kao odgovor na uvredu koju je uputio komičar koji podržava Trampa u vezi Portorika – postala je viralna. Ovo je ozbiljno naudilo Harisovoj, bez obzira na to koliko je Bajden kasnije pokušavao da se izvuče i porekne kazano.
Komentar Hilari Klinton iz septembra 2016. godine na jednoj LGBT donatorskoj večeri, gde je Trampove pristalice nazvala „jadnicima“, postao je, na neki način, poziv na pobunu protiv elitizma.
Slična katastrofa zadesila je republikanskog predsedničkog kandidata Mita Romnija, koji je na jednom donatorskom skupu 2012. godine rekao da 47 odsto birača, u stvari, ne predstavlja značajan faktor. On je želeo da kaže da taj procenat nije plaćao savezni porez na dohodak, ali je to tumačeno kao odbacivanje polovine biračkog tela i doprinelo je propasti njegove kampanje.
Uprkos raznim izjavama tokom kampanje, ekonomska politika Donalda Trampa je prilično nejasna. Kada Tramp govori o kaznenim carinama Kini ili Meksiku, ili o visokim carinskim barijerama prema ostatku sveta, nije jasno da li on „tvrdi pazar“ pred pregovore ili iznosi konačan predlog politike.
Tako nešto se može zaključiti iz radova bliskih Trampovih savetnika kao što je Piter Navaro. Trampova predizborna retorika prikazivala je carine kao lek za industrijski pad Amerike, ali stvar očigledno nije tako jednostavna.
Tramp sada ima priliku da stvori odličnu administraciju. I ja sam došao na red da mu preporučim agendu pod nazivom „Napravite mir i obnovite Ameriku“. Ovaj povratak, koji je danas napravio, je bio izuzetan. Međutim, najteži deo tek dolazi.
IZVOR:standard.rs