Никад не можемо да заборавимо да је на данашњи дан пре 26 година НАТО пакт почео бомбардовање наше земље и извршио инвазију.
Бомбардовање и рат НАТО пакта против наше земље 1999. године улази у историју човечанства по једној невероватној чињеници.
Тог 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео је рат са до сада најнесразмернијим односом снага у историји.
Напало нас је 19 најбогатијих земаља на свету са најбољим и најмодернијим оружјем до тада виђеним. Никада ни пре, ни после се није тако нешто догодило.
Однос снага током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије представља највећу несразмеру силе до сада забележену.
Наши историјски савезници из светских ратова су се овог пута удружили са нашим историјским непријатељима из тих ратова, како би протерали нашу војску и државу из наше свете земље Метохије и Косова и уступили је албанским исламским терористима.
Читав западни свет је прихватио историјску немачко-аустроугарску лажну слику о нашој земљи и народу и без изузетка напао нашу земљу. И дан данас они који су били наши историјски савезници истрајавају у представи о Србима, коју су стварали немачки и аустроугарски пропагандисти и инсистирају на решењима смањивања и сакаћења Србије по аустроугарско-немачком историјском моделу.
Овај сраман напад на нашу земљу су назвали “Операција савезничка сила” (енг. – “Operation Allied Force”) или, како су је у Америци незванично звали “Операција племенити наковањ” (енг. – “Operation Noble Anvil”). Код нас је она позната и по нетачном називу “Милосрдни анђео” или просто “НАТО агресија”. То је уједно и један од два највећа војна сукоба у Европи након Другог светског рата.
Уз то, агресија НАТО пакта је био први пут у модерној историји да се један савез, који је створен за одбрану себе и својих чланица, користи у сврху напада на једну суверену земљу, која није напала, нити окупирала било коју чланицу тог истог савеза (није постојала могућност да се активира члан 5 Повеље НАТО који предвиђа колективну одбрану у случају напада на једну државу чланицу), већ се носила са унутрашњом оружаном побуном албанских исламских терориста на својој територији.
За тих 78 дана, НАТО је на нашу земљу са мора, из ваздуха и свемира бацио више бомби него Адолф Хитлер током Другог светског рата 1941-1945. Еквивалент коришћених експлозива је између шест и осам нуклеарних бомби бачених на Хирошиму.
Исто тако, ово је било и треће војно уплитање НАТО пакта у борби против српског народа током оружаних сукоба на простору бивше Југославије.
Најпре су бомбардовани положаји Српске војске Крајине и ауродром на Удбини 1994. године, па је потпомогнута хрватска геноцидна акција “Олуја” почетком августа 1995. године, да би затим била бомбардована и Република Српска, у “Операцији намерна сила” (енг. – “Operation Deliberate Force”) 1995. године, када је коришћен осиромашени уранијум. 1999. године је био трећи пут да је НАТО напао и бомбардовао српски народ.
Агресија је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године, мимо сагласности УН-а што је још један преседан. По међународном праву, употреба силе против једне суверене земље може да се користи једино:
1) у одбрамбене сврхе тј. уколико је држава нападнута од друге државе,
2) по одобрењу Савета безбедности УН или резолуцијом “уједињени за мир” Генералне скупштине УН.
Ниједан од ових услова није испуњен тако да је наша земља нелегално и противправно бомбардована са апекта међународног права.
Највеће разочарење свакако представља учешће у сатирању српског народа наших историјских савезника из прошлих светских ратова, а ту се највише истичу Француска, САД и Италија.
Све суседне земље су такође учествовале у рату против Србије 1999. године. Неке су са одушевљењем уступале ваздушни простор, аеродроме, луке и војна средства, попут Албаније, Хрватске, Федерације БиХ, па и Бугарске. А поједине земље су то учиниле уз велике протесте и негодовања свог становништва, попут Румуније, БЈР Македоније, Мађарске итд.
Једино је грчки народ спречио свенародним масовним протестима, побуном и блокадама своју власт и НАТО трупе да користе грчки простор и капацитете у бомбардовању наше земље и једино Грчка није учествовала у нападу на нашу земљу.
Слава српским јунацима одбране наше земље и нека је вечан помен свим убијеним од злочиначке НАТО руке!