Осамдесет година је прошло од тренутка када су помислили да су убили слободу, пуцајући у тебе на данашњи дан. Тужно је, што ни после осам деценија они који чувају полуге моћи не желе да открију место где почиваш. Као да се и даље плаше твојих костију, као да знају да би и тај гроб, где год био, постао највеће светилиште истине коју су деценијама покушавали да затру.
Ђенерале, твоја смрт није пораз, већ улазак у вечност. Гроба немаш јер си постао део сваког камена, сваке планине, сваког српског срца које куца за слободу и истину. Има те свуда, ма колико се они трудили да те уклоне из уџбеника и сећања. И док они који су те прогонили још увек владају, носећи маске лажних патриота преко својих револуционарних одела, ми видимо да је њихова моћ пролазна, а твоја жртва вечна.
Можда смо и сами криви што ово лутање кроз таму тако дуго трајало. Можда је наша сопствена грешност и малодушност дозволила да истина чека осам деценија. Пред Богом смо сви једнаки, а пред историјом сви носимо терет одговорности за оно што смо дозволили да нам се деси.
Уздамо се у Господа да ће доћи тренутак када ће се тајна твог почивалишта открити, како бисмо те, достојно као правог мученика за веру и народ, коначно сахранили и опојали.