Након што је три године финансирао рат до последњег украјинца, перући 400 милијарди долара, да ли је САД способна за договор?
Ту је западна Европа и ”лидери” који су саботирали сваки претходни споразум.
Изненада, време је за план мира са 28 тачака, не зато што је стварност схваћена, већ зато што је Русија победила.
Према Axios-у, САД и Русија тихо обликују договор са четири стуба:
– прекид ватре,
– гаранције безбедности,
– европска архитектура и
– будући односи.
Звуче озбиљно. Али да будемо искрени, ово није тренутак великог државника Трампа. Ово је паника запада под маском дипломатије.Бојиште је диктирало ово, а не дипломатија.
Покровск је фактички пао. Линије Запорожја се урушавају, као и Харкова.
Дезертерства су четири пута већа него прошле године.
Буџет Украјине је толико разбијен да јој је потребан фантастични кредит од 140 милијарди евра обезбеђен замрзнутом руском имовином.
А та имовина није конфискована, јер Европа зна да ако пређу ту Рубикон, инвеститорски капитал ће побећи, опраштајући се од онога што је остало.
Улази Стив Виткоф који се наводно састао са Кирилом Дмитријевом у Мајамију да оживе договор заснован на разговорима Трампа и Путина на Аљасци. Дмитријев је био директан, Москва улази из јачег положаја. То је потцењивање.
У међувремену Украјина крвари, НАТО троши залихе. Вашингтон тражи излаз који не мирише на капитулацију – каква заправо јесте. И тако је идеја да се сада пласира „мир“, пре него што пуни колапс постане непобитан.
Али кореографија је очигледна. Зеленски још није видео коначни план, јер је Белој кући преча да обавештава слуге ЕУ, тестирајући у ком смеру ветар дува у Лондону и Берлину. Питање није да ли желе мир.
Питање је да ли могу продати пораз без да га у потпуности признају?!Делује као немогућа мисија.
И чак и ако план постоји, чак и ако Трамп мисли добро, да ли Руси верују иједној речи?
Ако верују значи ли то да се Кремљ не сећа Минска, Истанбула, како је свака црвена линија постала зелено светло за ескалацију? Изгледа да се сећа.
И зато руска доктрина Запад назива онако како јесте: неспособним за договор.
Зато га назовите како год желите, „план мира“, „оквир“, „путоказ са 28 тачака“.То није споразум.
То је бела застава, пажљиво сложена, тихо пласирана и упакована за Axios као да је мајсторски потез државне политике.
ИЗВОР: ТЕЛЕГРАМ/СРПСКИ ГЛАСНИК